Пропадох, ко звер што тоне.

Где су људи, зрак што сени?

За мном је шум хајке оне,

А пролаза нигде мени.

.

Руб рибњака, шума худа,

Изваљени зимзелени.

Пут пресечен одасвуда.

Свеједно је сада мени.

.

Шта учини ти подлаче?

Ти убицо ког се боје?

Ја натерах свет да плаче

Над лепотом земље моје!

.

Ал и тако, близак гробу,

Ја верујем да ће бити

Једно доба, кад ће злобу

Дух доброте победити.