Среван С. Лакатош: Страшни суд


Небо се муњама пали.

Море у таласима пени.

Снови су ми страшни

крв се у жилама леди-

Долази Пророк

корацима хитрим

и окупља све народе своје.

Страшни суд пред оччима нашим,

Оштрица Мача над главама стоји

*

Пакао или Рај дилема је вечна.

Принео сам песме на Олтару славе

и чекам казну за све грехе своје.

О сузе што сте горке!

О небеска Славо колико си близу.

Хоћу да певам!

Сунце да се роди

да видим и да пратим

све кораке Твоје

*

Страшни суде на врхунцу славе

подари живот песницима смртним

да молитвом и песмом

свете име Твоје.

Како име песми дати

када љубав из очију Ти кипти

како ране исцелити Твоје

када си мелем за песничку душу.

О Господе!

Молитва из пепела се рађа.

Нека се дигну Пророци и Песници вечни

Дај нам закон

и покопај невернике своје.

.

С.С.Л: “Изгубљено царство“

Постави коментар