Још није ни смирај, а камоли мрак:

И немам значи чиме да се тешим

Што ми се сав видик сузио, а знак

Да можда губим свест је што се смешим.

.

Како је изгледа мали корак тек

Потребан нама (или барем неком)

Да или схватимо одједанпут век

Или се с нашом сударимо јеком.

.

Ја читам тај корак: ал са њиме гле

Као да вучем корењем и вреже

Из нечега што сам досад звао гле.

.

Ево где  гле лебдим у ваздуху сад

Тренутак један ван земаљске теже,

Мој повратак нови биће опет пад.