Из улице сам где се топола чуди,

Где се даљ плаши,домбоји пада свога,

Где ваздух плав је ко завежљај худи

С рубљем – из болнице отпуштенога.

.

А вечер – празна, ко прича пресечена,

Напуштена од звезда и без краја,

Уз недоумицу на хиљаду зена

Сасвим безданих и без изражаја.