Спавају копачи ноћи

До њих не допире

глас дневног светла

.

Муче се у свом сну без времена

и обарају крчаге из којих даљине потеку

да им надвисе црна плећа

.

Ветар ни сан да им заљуља Море

ни слух да им запљусне

.

А кад вечерњача предео у осмех рани

излазе из себе као из љуштура

подижу очи у којима

лепећу неке тамне птице

.

.Глад варком нахране

.

И кроз тунеле мрака копају пут

до неке давно потонуле

звезде

.

Узалуд

Фото: Никола Педовић, Горњи Дубац – Гуча