ноћас сам Сизиф што за гором трага

уз немир срца камен узалуд да пење

бедра су твоја подамном и мрска и драга

непроход смислени док размичем стење

.

у честару тајном врели извор кријеш

умем ли да пијем мед мелеме течне

у недрима опет распрсно све грејеш

док падам у неспознај плетисанке вечне

.

очарано дуго моћном буром пловим

у водама дубоким небеске празнине

уснама звездогор телоболно ловим

.

под палубом тајном свељубав милине

жељом ту ноћ дуго прасликом смо звали

разватрење Феникса помамом смо крали