Оштар камен под точком разбија сан

Лако заборављам да још сам жив

Оштар камен плишања маштања кида

За осећања издаје сам сам крив.

.

Знакови су причали: само један је дан

А јурио сам ветар што је бежао из руку

Опомињем срце да моменте пусти

Што одлазећи гуле га по путу.

.

Аутопутем пратим мирисе туге

За свим што никад није успело да буде

Километрима сам сањао снове

Док је мимо мене летела стварност разливене боје.

.

Насмејано сетан, путујем кроз ветар

Сада поново видим и облаке и небо

На путу газим још једно гавраново перо

За њега лакши у мом оку он наставља свој лет.

.

Ја сам фантом магичних ноћи

Додирујем усне које мојим никад више неће доћи

Моменте грабим, лепоту крадем из чељусти мрака

Док бежи од јутарњег првог зрака.

.

И све пада

Лишће не уме да лети

Укорењене сном о лету

Голе гране поред пута машу ми на ветру