Мисао – руска, широка и висока

Толико кроћена али не укроћена

Опасна … најопаснија за онога

Чије се име никада не изговара

.

Мисао наша – кроћена, кроћена

Замућена, сољена, засољена …

Хвата се за сећање о јасноћи

И подупире братом који сада плаче

И заслељен од суза пут свој губи

.

Хееј, брате! Сузе су твоје замка пропасти

Оде нам сећање док ти загрљај држимо

.

А замка зину и прогута нас

Упалише се стидљиве лампе

У утроби звери мерећи зидине њене