Црне снове вековима снева

Лети, пада, гаврани га кљују

Крв му липти – у њој божур пева

Обесне птице на божур му пљују.

..

Он завапи: Боже, зар су јаче

Зар ће светлост да се плаши таме

Где је снага – само око плаче

Зар без наде и мисли су саме

.

И буди се у телу без главе

Али види – божури су никли

Чудно плешу баш као да славе

То што су се на невоље свикли