Тихнина се расула, заплавила град и поља,

људе и птице, земљу и сунце.

Над планинама осванула, реке утихнула.

Звезде занемеле, у времену застале.

Ветрови међусобно,  немушто говоре,

Богови отворили капије,

војске у предворју стоје.

И не риче јелен, не рже коњ,

само се вук, спрема на зов.

У оку суза слеђена,

Забодена ко трн.