Велика Томић: Теслине наћве


Подбочен руком

Већно ће слушати несносни хук Нијагаре

А у руци држати стиснут комадић хлеба из својих наћви

Још увек храни голубове

Све види; Њихову слободу и невидљив светлосни спој

.

Визије није било

Да ће му копци однети ципеле

Србин је увек ишао бос.

Фото: Старе наћве; Википедија

Постави коментар