Аница Илић: Могу


Пролећне ноћи и мирис Живота…

Сета у оку, туга у срцу, бол у души…

Хоће ли проћи?

Још једна ласта без свога гнезда

са сломљеним крилом…

Хоће ли доћи?

Желим да нестанем, у ништа да се претворим

а треба да живим…

Хоћу ли моћи?

Постави коментар