Гледам, урањаш руке у траву,

Милујеш земљу, мајку.

Росу са чела скидаш,

Очима, сунце, оца љубиш!

,

Заливаш лозу, шум брезе сањаш,

Жир љубиш,

Пре но што га усадиш!

.

Гледам, душом камен бојиш,

Живу воду из њега точиш,

Синове њом росиш.

.

Додирујеш цветове румене,

Сваки је део твоје сестрице!

Пред брестом клечиш,

Брату руке пружаш!

,

Гледам, твоје лице,

На њему куца твоје срце!

Твоје срце, моје срце,

Јелена и кошуте!