стоглава змија низ младе усне
у свет пун тајни лагано стиже

свлак упија да свест се згусне
да цвет се сјајни уз кичму диже

немо се свија и намах прсне
тај гмаз нехајни од сенке ближе

венама клија, у болу чврсне
у лог њен сјајни кад одгмиже