Од срца срцу реч је потекла

немуштим језиком емоције.

Таласом светлосног невидела.

Нечујним оречењем Астралије.

..

Слаткопојно осијање речи

пецкави трепет зажацка у мени

па пламно букну у слике речи

којим свест моју својом замени.

..

Молих се некад Оцу светлосном

да моја мисао даром потекне:

Да читам мисао брату вољеном

и моја у братску да се прометне.

..

Умом се слио дар љубави

будећи разум срца мога.

Од једносмерја дух се избави

и видех мишљу што тече кроз Бога.

..

Оваплотило се неразделно.

У бајци живота немогуће.

Стварност Истине осија будно.

У Духу светом нарастајуће.