Велика Томић: Понекад


Понекад, да ли је истина ил` ми се снени

Месечином прођеш кроз мој јастук

Знам, заруменим се од стида

Због преврнутог увојка

.

Понекад, док су сви обучени

истина од преклањске јесени

сокаком прошета гола

Знам, поруменим од стида

на скриту јој сенку.

Постави коментар