празно има облик
недостајања ње
–
иза сваког угла
и без сунца сенка
.
гледамо се леђима
умарамо ћутањем
тражимо на даљину
–
небеском водом квашени
ломимо део по део
каменог срца
.
тако се опиремо
великој обмани
.
на трећој обали смисла
грејемо белутке
непролазном љубављу