Мира Видовић Ракановић: Снови


Као вода

Цурела сам ти

Низ раширене прсте

.

И осећала као камен

Који стоји на путу

Ветру који цвили

.

Тада си отишао

Тамо негде

Иза дуге

.

Мене болом

Обукао

И осмех ми оставио

.

Тражим те и даље

У мојим ноћима

Које су кратке

.

Снови тамни

Очито ткани

Да не буду наши

Постави коментар