Весна Зазић: Ново рођење


Све за собом оставићу чежње,

овом дану што се крају ближи,

боле дуго а нису неизбежне,

шта сам била до данас прекрижи.

.

Ноћас ћу без мајке да се родим,

без успомена,мисли и жеља,

полако учићу да светом ходим,

разлучим зле од пријатеља.

.

Кад ме душа некоме привуче,

несаницу донесу туђе очи;

Волећу лудо јер не знам за јуче,

због љубави све ћу опет моћи.

.

Можда себе другачије назовем.

Не чудите се кад не отпоздрављам.

Новој себи нови усуд да дозовем,

данас, све минуло заборављам.

Постави коментар