Верица Стојиљковић: У јесен

Грлим лист пали,
и влат касне траве.
Љубим цврчке заспале,
и ужурбане мраве.
Милујем дуње узреле,
тикве убране, у рукама беле гроздове.
Љубим птице шарене,
под стреху застале,
лаванде у забораву исцветале,
и белутке на путу остале.
Слушам кораке, у оносвету чујне!
То ти си кренуо
мене тамо потражио!

