Фото:Фототека Србског Журнала

Никада нисам снове сањала до краја,

никада нисам мислила

да ћу бити испред врата Раја.

Све до данас, нисам знала

шта је самоспознаја!

Нисам маштала,

ни ти сам издаје опраштала.

Нисам се двоумила,

ни ти сам бирала,

само сам по души својој

мелодију сопствене спознаје

и искуства свирала.

Можда сам често у пропаст срљала,

по незнању свести, шкрабала и шврљала.

Душу заблудама прљала

-али то сам ја.

Ни права ни погрешна.

Кад – кад сам се нервирала,

али никада нисам

мисли мраком депримирала.

Једноставно сам,

онако како умем

у сваком тренутку,

сопственом светлошћу сијала!