Фото: Из фототеке Србског Журнала

Сваког дана идем дубље и дубље у Тишину

Дубока дубока Тишина је циљ мог Пута.

И јутрос сам тијанијаовао тиховао тишиновао…

Видех како се исписују и из Тишине израњају

Промисао Мисао Идеја и Реч

И видех да израњају и многа многа Јаства

И непрекидно стварају свеколике светове

.

Видех и како зарањају и бришу се

Жагори буре похлепе боли чежње и светови…

.

Затим сам потегао гуљач старе коже и оклопа Јаства…

Нестали су заједно са катаном и самострелом

Од којих се никада никада одвајао нисам

И ја сасвим избрисан растворих се у пространству

Плодношћу набубреле најдубље Тишине

Ох како је Дубина – стварна и дубока!

Ох како је Стварност – дубока и стварна!