Велике очи у светлости отвори

И читаво лето заћути.

Тишина ће у твом сну да догори

Све што ватра слути.

.

На мом небу већ једном усни

Што се под сунцем не збива.

Осмехом ми живот запљусни

Који те у грчу открива.

.

Па из ветра тихо нестани

Као ово лишће труло.

Кроз мене ће ронити дани

За свим што је потонуло.

.

За тобом ће ветрове све више

Слати да те у цвет врате.

Ал’ гласом твојим никада више

Неће моћи да се обогате.

.

Једини ћу на далеко знати

У ком те воћу још има.

И светлије ћу те узимати

Из црне чаше дима.