Фото: Жуто лишће љубави; Википедија

Моја мајка је постала велика кнегиња
када је отац наредио
да морам умрети за њу.
.
И сагнух се у њено међуножје,
она не хтеде, рече само:
“Отац ће те убити.“
.
Постидех се пред битником:
зар је смрт насиље.
.
Мајка ми је кнегиња
већ три генерације извела је сребрњаком
ја сам доле – окопавам ране
и урезујем нову пут на исклијалу крв.
.
Овде више нико неће доћи
и могу се сада овако читава
играти са дворском послугом
и добрим лудама сецирања мене.
.
А кад чујем већ начекана оштрицу твог крста
и да сандук ми режеш – хармонија је то
и да форминга професионалаца оглашава се тад
а вакуумом ми ослобађаш крик баш ти.
.
Узећу те за своје сироче, реших,
пристани само да те гулим израслим ноктом
и после стављам облоге.
.
О, затворски кругови,
моја мајка кнегиња је,
а ја остатке досањавам.
Не знам ни на колико се
Ољуштена опна леша обнавља …
.
И усред бесомучног дијалога
отац ми је убио мајку кнегињу
и усвојио мене неодлучну.
.
Завршавао се ропац.
Тражили су ме као испоруку хране
испипавали, бацали, глодали, драли.
.
Преживех као снег што се кадкад не види.
То се све другима догодило.