Фото: Кроз олујну ноћ; Википедија

Пролазимо кроз олујну ноћ,
ми у вихору таме,
у јези суноврата,
са тајним нереченим страхом
и слутњом неповрата.
.
Ми кроз олујну ноћ,
две искре светлости
што се случајем неким
у самоћи исконској нађоше,
пред згаснућем мислићемо
да смо били живот.
.
А били смо две искре само,
два крика светлости,
два бола срасла у љубави,
ми у једном трену,
у једном блеску
што се зове живот.