Фото: Фототека Србског Журнала

Огули латице с ружа,
свезуј их скупа,
и чувај за вечност.
Њина мукла обећања,
о наслеђу славном –
– труну мој лик.

Моје опонашање
Разболело је околиш.
Где год ми поглед сеже,
Нема садржине.