Јелена Ђурић: Планински мистик

Фото: Пут у планину; Википедија
Чекаш ме где је ваздух ређи
Ветар мирнији, живот слађи
То није место већ стање
У коме су бриге мање
Све је у реду, све је јасно
Чиниш, јеси и волиш страсно
Рамена ти клизе, лице је блажено
Стомак се смеје, тело је оснажено
Заборављаш константно
Оно непотребно
Учиш непрекидно
Оно неопходно
Савршено свет око тебе кружи
Са тобом би свако да се дружи
Писала бих о томе дан и ноћ
Како стално добијаш моћ
Допуштајући да те води Бог
Ниси више свог ума роб
Иако је растојање све мање
Још нисам досегла у твоје стање
Још увек сам далеко
Још увек нисам прешла преко
Сјајно је радовати се том сусрету
Бити са тобом на таквом месту
Хвала ти за смернице које воде теби
Показују ми пут за долазак себи.
