Фото: Тијањски храст; ВП

Родио се нови свет
у цик зоре у доба ново ушао
све је свеже и све чисто
Тијанија радује се
Једним крајем уста својих нежно затрапери јој брк
од храстова силних
а са друге стране од речице Тијанске сачињена усна
под брком храстовим се криви у осмех…у осмех…
из осмеха песма…Прво нечујно тихо, затим све гласније
све јасније на сва звона Тијанија сад истину оглашава
нека се склања ко у истини не живи
јер са истином нема више шале…та истина у добу новом
рођена за оне што се боје она као сабља брије
оног ко у страху се крије.

Али вајде нема, нема се где више сакрити
нити од својега ега напити
џаба му, жеђ ту више не може утолити

Довикује Света Тијанија
са брда својих
немате се чега више бојати
мрака нема
све је варка
то зна свака моја у брдима зверка

Мудраци сад су и та деца наша у свооме дому
у тишини рођена светионици новог доба то су они.
Појачање које стиже.
Радујте се децо!