Трепну, и умири се планина јесења,
И засја сва трава златним коренима,
И росу туге, роса радости смени,
И уснише очи цветова шарених.
.
И умири се вода, завитлана, плаветна,
И зачу се песма рудара неуморних,
Вредних душа чувара, и срца видара,
И истина откри осећај величанствени,
Срце око отвори, и љубављу погледа,
Мирно божанство Права!
.
То жена препознаје човека,
Што у Богу спава!