Фото: Фототека Србског Журнала

Зато што те нема
постао сам поклоник култа фењера
у улици Великог исчекивања.
Зато што те нема
претворен сам у ветрењачу
залуталих осмеха…
Зато што те нема
разделио сам тепања
плавим сеницама и зебама…
Зато што те нема
постао сам хранилац
малих запуштених гуштера…
Зато што те нема
продао сам Наду за сенку
твог Присуства.
Зато што те нема
створио сам читав свет
са цветом твог осмеха
у средишту уместо сунца…
Зато што те нема
на Тргу живота
изумео сам Фонтану
пролећне светлости.
Зато што те нема
постао сам љубавник даљина,
шума и висова, конкубина
ветра и морских таласа…
Зато што те нема
венчао сам се с Природом –
љубавницом трајања…
Зато што те нема
под овим широким светлим небом
слободан сам –
.
Слободан!