Чудан санак синоћ снивах
Плетеница – три су реда
у косе ми ти уплела
Кошуљу од бијеле свиле
златним везом окитила
Рашу с златним појасом
и опанке припремила
Јабуку и завјет свети
и на Ловћен оправила

Мајко мила ђе ћу тамо
Тамо неки омајани
Присвајају и Његоша
ка и Ловћен и сва брда
Нека но и кажу за се
велики су Црногорци
Величају своју силу
Умањују моју Љубав
Кажу више ову Гору
Од мог бића они воле
А и мрзе браћу милу

Само пођи , збори мајка
А кад зором стигнеш тамо
Јабуку им знања спусти
Исто ка и завјет свети
Смирит ће се омајани
Неко знањем неко небом

И ко треба вратит ће се
Свом коријену првобитном

Што ћу мајко моја мила
Пред Његоша изнијети
Срце чисто и јуначко
Нижи пјесме ка ђердане
Нек их прими у просторе
СВЕТОГ ВИДА
Кад те пита – чеговић си?
А ти збори –
Црногорка Србског рода.

ФОто: Свети Вид; Википедија