Душица Милосављевић: Долазак

Меморија склапа слику из прасећања
Руке ка небу сунце хватају
Ноге кроз земљу у тло се камене
Очи гледају призоре знамене !
.
Из прасећања!
Обриси долазe,
Облик ратника, игра детета, старци свемудри с књигом пратајни,
Девојке виле, Богиње мајке
Див јунаци из наше бајке…
.
Играју коло, радосно кличу
У небо басме из срца сричу,
Играју коло около мене ,
душа ми пева успомене!
