Милорад Максимовић: Никад се не плаши

Хоћу да будем светло
овде и сад.
Ја чух изнутра глас…
Светло што слама таму
и новом зором доноси спас!
.
Јер желим ићи дому
Где припадам
где волим
и где вољен сам.
Где јуче и сутра су сад!
.
И идем дому свом,
ал пре но стопу на пут ставим,
пре нег се срце радује слици
коју видим и осећам…
.
Ја још увек овде сам.
.
И дижем мач свој високо
скован од чисте Боје речи
стојим сам – гледам далеко
у масу безумља што мрачи.
.
Извор: збирка песама „Из заборављеног света
у вечност“
