Мира Видовић Ракановић: Чежња

Брод времена
Са кофером успомена
Као ветар плови
У мом бићу
Рат срца и мозга
Непрестано се води
Брезе се огледају
Mесецом обасјаној води
Заспали град
Причам звездама
Да смо
Храбро корачали
Хтели полетети
У суровом свету
Ппрепуном понижења
Због других
Дигли смо руке
Од љубави
Трагови хтења
У срцу трепере
Дозивам без гласа.
Стојим и чекам,
Тамо где давно
Нико чекао није.

Фото 1: Брезе; Википедија
Фото 2: Звезде; Википедија
