-Песма о Аними и Анимусу

Сретао сам је у Финској када се купала у леду,
у Ирану потпуно занесену Заратрустром,
у Израиљу када је од воде правила вино;
у Чилеу док је певала успињући се на Анде
да дохвати Сунце и Време;
у Плани-ни када је смиривала муње;
у Тијанији где је сакупила
сву расположиву снагу у одлуку,
и подигла катану смерујући ка Егодрагу.
Наставио сам да је виђам
у свакој жени и сваком мушкарцу,
чак и кад смо причаније
потпуно утишали.

.
Каква жена!
.
Достојна свег поштовања,
потпуно смисленa, сјајноока, о-лујна!
.
Данас, сваког Витеза Праисконог Реда,
пут води у Егодраг.
Покрет!: Тиии-јање – Извор Витеза Праисконог Реда,
Луч-ани, где бременита Бјелица
клиже у поља и Мораву – мутну и љуту;
Јелен-до, где раздвајају и уби-ја-ју планину,
а ослобађају демоне;
Овчар-бања, где дотиче
топла рачва воде испод Овчара,
загрејана у његовом вулкану;
Каблар и пећине које вуку душу
у своје дубоке дубине;
манастири.- Хи – ОвчарКаблар – ландар,
затим округло Међу-вршје,
углављено између врхова,
потом Ча-чак, па Ми-лан-овац, Руд-ник,
Јар-мен-овци, То-пола, Звезда-ра…
.
Задржи се у шумама Звездаре.
Задржи се док ти се не пројаве
Вечност и исцељење.
На Звездари одлучи!
Још можеш да одустанеш.
После следећег корака
то више није могуће.
.
Тада стижеш у Егодраг,
дробилицу ега – центар велике битке
за ослобођење себе
и за ослобођење света.

.
И говорио сам јој:
– Пиши слободно, пиши још слободније.
Никога и ничега се не плаши.
Ти си суптилан, али уздржан писац.
Уздржаност је кочница.
.
Лепота коју ћеш осетити
ослобођењем те затомљене снаге
преплавиће цело твоје биће.
Преплавиће љубитеље твојих речи.
.
Како си толико слична мени,
а како смо различити!
Гледао сам Небо, гледао звезде.
У Тијању то радим свако звездано вече.
Можеш и ти, можемо заједно.
Испружи руке према висинама,
поздрави се са Богом и захвали му.
.
И на крају прошапутај:
“Хвала ти, мој Јоване, љубим те.“
А ја ћу рећи:
“Хвала ти, моја КаааринаТ,
љубим ти срце“.
.
Ако буде довољно тихо чућу те свакако.
И ти ћеш чути мене.
Утоми страх док ми то говориш.
И ја ћу устукнути своје звери.
Пиши слободно, још слободније,
пиши о свему што долази
из ризница твоје душе.
Ти си моје ја, ја сам твоје ти.
.
Онда ће се десити нешто са нашим животима,
са нашим зачараним снима. Треперење…
Дејства Сврхе ће бити јасно разлучена
из силине божанског сјаја,
и ми ћемо их потпуно разумети,
свако појединачно.
Онда ћемо се, као на Прапочелу,
играти на обали Велике реке,
можемо се залетети и у њу заронити,
и поново улити и утопити
у Општу хармонију.
.
Ох, колико сам мислио на тебе у Луч-анима
(Лучани – светлост Ане),
ох, колико сам мислио на тебе
када сам дошао у Ча-ча-к (Градац)!
.
Обузет Љубављу,
искушавам силину светова
које ми издашно дарива
и показује десни канал у мозгу:
свет Заратустре, Вечност Аватара,
Божанство Парабогиње са три лика,
подизања дејства – степен по степен
(вода у вино, права Вода у право Вино),
пунина и сјај садашњег трена.

КаааринаТ, повуци катану!