Лабуд Лончар: Бродоломник

Насукан на твоја бестидна бедра
У ноћи која се заклела да траје
И која је мирисала на шкољке
И вино просуто по постељи,
На до пола попушену цигарету…
Као бродоломац без светионика
на видику
И појаса за спашавање
Дограбљен твојим танким рукама
Као страшном хоботницом
Које остављају крваве трагове
на мојим леђима
Са малим комадом неба
Преосталим у окрајку ума
Безуспјешно –
Као задњи дављеник
Крпим распуклу душу
И пружам руке ка сунцу…
Фото: Бродоломник…Википедија
