Векови и године рађања пре доласка мог
Предели многи, налик су лику Оца
Трагом Сунца и врхунца, стварањем испеваног
мноме на узлет у свет, кроз мис’о, и кроз слог.
.
Плаветним цвећем, печати многих дана и рана
Прах су и пеп’о, материја сагорела под сводом
Низ пркосни дивљи пут, што се у нама разграна
када окајвасмо живот сопственим плодом.
.
Јер док дишемо, мирис времена удишемо
Изворе многе дишемо
И одјек нам телом зажубори
И векови живота поскоче у неба плава.
.
На длану вертова, плава јава
дамар је на којем све опстаје
Град од снова
И пупољ нас – мене
Запет за уснули цвет.
.
И давног времена мирис
У корењу цветова зачето лице
преко којег наслеђе заљуја сећања
Колевку света
обличену бојом бола
лепоте
и цвета.

Фото: Корен цикорије; Википедија