Не љути се на сунце кад жеже и пржи,
нити на кишу кад суманута пада.
Замисли се и запитај,
шта чине димњаци и бомба кад пада!

Мислиш да ту где живиш можеш
да радиш шта хоћеш, да бушиш, сечеш,
рушиш и природа да страда!?
Стави прст на чело, ово је опомена!
Мада..

Кад се стихија смири наставићеш по старом,
као да ништа није било..
Похлепно, охоло, печено чело!
Трујеш, прљаш, уништаваш
и све око тебе нека настрада..

Брига те, нека је теби добро!
А кад буде догорело?
Биће касно и не помаже ту нада
Да ће други неко, уместо тебе да пада!
Не љути се на Бога, на небо, на воде..
Сви ратови глади, несреће, отимачине,
ропства, тираније, довели су довде!

Куда ћеш кад ти вода кућу однесе,
кад ти сунце усеве испече,
тамо неко шуме исече?

Рањена утроба мајке вапи,
брда, шуме и море..
Куда ћеш кад не буде ваздуха да дишеш?
Горе или доле?

Фото: Фототека Србског Журнала