Милорад Максимовић:Свети Огањ

Љуби ближњег свог ко самог себе.
Љуби да би видео ватра где огњи.
Не чекај да ближњи љуби тебе,
хитај ка звуку што светло звони.
.
У почетку је била реч,
први тон што ствара.
Са њом бише и остали звуци!
Музика сфера изби из недара.
.
Оштро
Тихо
Моћно
Лако
.
Ако си икад гледао прсте,
који жицама харфе музику везу,
видео јеси како лепота
прави живота савршену везу.
.
За искром што живот значи жуде сви.
За ватрама што неугасло горе,
за белом белином живога злата,
за сјајном силимом јачом од море.
.
Ал’ искру живота нико не ухвати!
Нити снагом нит’ оруђем,
нити вештим мислима од века.
Вазда близу вазда ван човека.
.
А опет сред срца у недрима бије.
Пламен тај што се вечно вије.
Њега храни Свевишњега вед
и попева једна заповед.
.
Воли, воли.
Ништа друго не постоји.
.
Сви желе светло. Сви се поје светлом а не размишљају о томе, сем оних који знају.
Они који знају о чему се ради се деле у два табора. Тама и Светло.
Чак и најцрњи се хране светлом јер без њега нема живота.
А опет, малко светла појачаног може очистити и најстарију таму негде око срца чувану…
Извор –ЗвездаРод-ZvezdaRod
