Гледао сам је између обрва
Док је говорила
Да слику коју гледа
Једном већ је видела

Гледао сам је између обрва
Док је говорила
О призору Вечности
Које се наједном сетила,

Гледао сам је између обрва
Док је у мом оку лежала
Нежна, смерна, племенита
Једина која је икада постојала,

О Вечности,
Миришеш дивно,
Овде на обали

Спуштених једра,
Јер куда би одавде и пловили ?
Без времена и стварности лажних,
Има ли места до којих можемо стићи?

О Вечности,
Твоја песма ме цели,
Овде на обали..

Али знам да одавде,
Сестро небеска,
Због туђих времена и стварности лажних
Ми се морамо растати

Али знам
Да одавде, ја и ти
Морем времена и стварности лажних
Још ћемо једном запловити

Јер тамо у ноћи
Јата смо душа која лутају морем,
Тону у добине док звезде лове,
А чезну тебе и себе у теби једино спознати..

О Вечности,
Твој ме милује мир,
Овде на обали

О Вечности,
До следећег кад и где
Машем ти

О море у ноћи,
Сам
Једном
На обали…

Фото: Морска обала;Википедија