Корачах по зеленој мекој вилин стази

у правцу храстова непознатих шума

лишће се помера испред мојих ногу

и са стране прави записе од руна!

.

Записи дозваше чуваре светих тајни

кроз храстову кору изађе по један

безтелесно у рукама дарове држали

на свим језицима именом ме звали!

.

Отпоздравих мисаоно понаособ сваког

и застадох испред главнога чувара

поклонисмо се једно другом у телу и духу

он ми књигу предао је и узео за руку.

.

У том трену нађосмо се у великом граду

кроз зидове пролазисмо до места свих тајни

људи црних одора узнемирено седе

и причају о књизи у којој су веде!

.

Нестала је из одаја за коју нико не зна

посебном техником животом се чува

причају о времену кад су украли је

мисаоно кажем да сад у руци ми је!

.

Чувар се насмеја јер само он ме чуо

рече да смо паралелно на две стране света

„добро је да видиш оне који књигу украдоше

записи се не дадоше да их ико људски чита,

нити бића изван Творца која духом уписаше

свети запис прастварања свих створених лета!“

.

Вратих се из шуме кући тог пролећног дана

осмехнух се успут птици на храстовој грани

из дубине мира шуме вед јелен се чуди

да сећање свуда живи сем у свету људи!