Милорад Мило Максимовић: Златокруни, мој брате!

Владане, брате!
Звезде су дошле и рекле ми…
једно са тобом смо у истини.
Заметни траг и очисти праг…
Дугин мост сад чека те.
Устао сам. Осмех на месту где ми беше лице.
Вечни додир свете ватре живодајнице…
Видиш ме.
Очи ти светле и браћи ти око свете боје.
Извор у мени проговара са извором у теби.
Са ПраИсконом Вагром Ватром.
Хеј, хај…
Ту сам и одлазим…
У свој крај и свој гај.
.
Тија пламен, тијанијски лако.
Него како, него како!
Љубим те и чувам те.
.
Златнокруни мој брате.
Одо да оде одам.
.
И песму твоју по мисли светој твојој и браће ти
Ведам кроз пространства мира и љубави.
.
Мидгард опет зове…
Сачекаћу, починућу.
Творац зна све валове.
.
Мој ће опет доћи.
.
Дааааа… Љубав је једина истина.
Фото: Фб страница – Flowers and Nature
