звездама када се свевид оспе
стрмином неба богохват иштем
милине слад се у око проспе
срце сном броди тим чистилиштем
.
трепти љубозов јесенживота
врата стојамна расту из таме
зове ме и топлодлан, та дивота
медено јутро да простре на ме
.
где сам то бдио, ти судбомдана
прерано рођен, ја краткотрајни
научен собом на брзовид рана
падам у додир свебескрајни
.
између две ти чежњаруке
немира плавног и доходлуке
путујем лудилом што не зна краја
душа се с тобом занавек спаја

Фото: Фототека Србског Журнала