Зорица Зоја Младеновић: Небо је сада њихов дом

Систем је труо, све је труло,
зато што сте ћутали,
главом само климали.
Млади животи се угасили,
нисте се за њих борили,
све лоше прихватили,
на зло сте пристали,
лудилу се клањали,
злотворима веровали
а оно најважније заборавили…
Све сте замрсили,
децу сте им дали,
будућност им украли,
ви сте их у понор бацили…
.
Анђели су пали,
небо је сада њихов дом,
Божанском сада ходају алејом…
.
И друштво, и родитељи подбацили,
деци будућност ускратили,
док се финансијама бавили,
модне трендове пратили,
на мрежама време кратили,
и ћутали, ћутали…
Уместо да се за децу борили!
.
Анђели су пали,
небо је сада њихов дом,
Божанском сада ходају алејом…
.
Три дана ће те прашину дизати,
можда по неку кнедли прогутати,
у мислима одлутати,
мало блебетати и фрктати,
а затим се опет ућутати.
И могу вам ја данима писати,
и цртати,
ви нећете схватити,
и даље ће те све допуштати,
са животима деце се коцкати.
.
Анђели су пали,
небо је сада њихов дом,
Божанском сада ходају алејом…
.
Дете је светиња,
како то да схвати аветиња?
Како то да схвате кукавице,
које се продају за мало цркавице?
Вредности поремећене,
главе оштећене,
душе осакаћене,
породице унесрећене,
младости угашене,
биће брзо заборављене
.
Анђели су пали,
небо је сада њихов дом,
Божанском сада ходају алејом…
.
Криви сте!
Криви сте сви ви који сте ћутали,
само главама климали,
на све пристајали..
Криви сте!
Све сте знали,
ви сте им децу дали,
у страху занемели,
моћ своју предали,
као родитељи заказали,
децу издали,
јер сте злу ћутали!
Криви сте!
Анђели су пали!
Небо је сада њихов дом!
Фото: Небо; Википедија
