Кад ружан сан
Отвори очи и
Јава у срце бане,
Ти, набреклим дојкама
Што миришу на дуњу,
Разгониш јесењу кишу,
Бијелим рукама облаке гониш
И милујеш Небо,
Обуваш орахово лишће и
Лабуђе перје и
Маглу газиш
Кроз моје, опале, јабуке
Које само још птице походе.
.
Кад јава у срце бане
И страх напусти груди
Далеко негдје у јесење јутро
Кад запјева с ораха птица
Замиришу Огњиште и дуња
Скривени далеко
Испод твог пупка
И лабуђег перја.
.
И залуд молбе
И склопљене руке у
Јесењем јутру
Јер ти обуваш
Орахово лишће и
Лабуђе перје и
Маглу газиш
Кроз моје, опале јабуке
Које само још птице походе…

Фото: Лабуд; Википедија