Ми смо једна душа,
Океан светлости пун
Свиткавих осмеха и птица,
Јесмо дијамант Духа Светог,
Дах без обала, врха и дна.
Ми смо леполика Вечност
Која је срела себе
Већ у првом погледу,
Изгревајућем пространству
Између риба и месеца.
У мом си наручју
Док нестајем у теби,
Небокруном свемиру среће,
Посутом свилокосим звездама.

Ти и ја смо једна душа,
Восак за печат наше љубави,
Што раствара тај Гордијев чвор
У Све-Једно, наше право Ја,
Први и једини чин виђења, знања.
Светлост гледа себе
У својој светлости.
.
Ти и ја смо једна Љубав,
Светлонастајање Нествореног,
Откривење Божје које се само пише,
Јесмо блажено појство
Које истовремено ствара то што пева.
Љубав је живућа Стварност
Која из Себе све ствара
И у Себи заувек одржава.
.
Ти и ја,
Где све је музика,
Громова громор, валова ромор,
И бурлање буре, васмира уре.
.
Ти и ја смо Љубав,
Удостојење богодетно,
Врт размирисали,
Блистави славоток Божји
– наше Истинско Постојање.

Фото: Фототека Србског Журнала