Просула се јутарња тишина
Капи мира у роси,
на листовима, у трави..
Направи ми гнездо у коси
Некуд ме смирај лепршаво носи
Тишина и ја, нисмо сами..
.
Из груди милион осећања крену
Ум се умири и смирај завлада
Тишина плови и радост носи
Падају заблуде као откоси
Она и ја, нисмо сами..
.
Бродица плови без дашка ветра
Кроз време будуће, време прошло
Све што је било, што ће доћи
И овој тишини већ је дошло..
Нисмо сами..
.
Божија се рука лагано креће
Прегршт тишине по мени просу
Замахну даље као да неће
Блаженства мир се осу
Тишина и ја, нисмо сами..
.
Разлива се умилно, нежно
Путује с висина, горе и доле
У загрљај ме приви безбедно, топло
Песму о нама запева
Она и ја, нисмо сами..
.
Чудним ли речима она збори
Ни планински поток раван јој није
И поглед неки, којим соколи
Светлост зоре што таму крије
Разлива се..
.
И тако из моје у твоју душу
Из облака у воду, у травку, у лист
Из долина у брда, у зрак, у вис
Пресипање тишине из васељене
У ток, у време, у амбис
Нисмо сами

Фото: Фб страница – Flowers and Nature