Сви моји преци били су Срби
и ја им се клањам…
О земљама туђим не сањам,
јер ја сам србкиња
и тога се не стидим…
Поносна на своје претке,
поносна на себе
и оне данас ретке…
Поносна и часна,
ја сам србкиња расна.
Заборавила нисам
ко сам и одакале сам…
Заборавила нисам шта је вредно
и за шта се треба борити,
којим вредностима тежити,
којим путем ићи…
Огњиште својих предака
ја нисам заборавила…
У мени њихови гени…
Нисам се продала
за мало интереса, пара…
Нисам себе паразитима дала…
Ја сећам се да сам са звезда пала…
И сунце мог рода у мени живи,
и славим живот који сам добила,
на понос, на част, на радост…
Доброта и љубав мене воде,
јер само тако може, мој роде!
Мало нас је остало…
Много се продало,
много њих заборавило…
Многе само новац
и лични интерес води…
Али у ропство, не ка слободи!
А рођени смо сви да слободно живимо…
Да дишемо, да летимо, да се смејемо…
Многи су заборавили…
Добровољно у ропство су пали,
себе и своје претке издали…
Добровољно слуге кошчеја постали…
Живе у илузији и лажима,
величају погрешне вредности,
нико их не занима…
Нису им важни ни преци, ни потомци…
Ништа више свето није,
само шта ће да се једе и пије…
Заборавило се… У страху се живи…
Лакше је да се неко криви,
него да се сети и бори…
А ја памтим и сећам се…
И ја сам поносна србкиња, и часна…
И нећу свој род издати,
и нећу се предати,
докле год у мени снаге има,
докле год моје срце куца…
Сви моји преци били су СРБИ
и ја им се клањам!

З.М:инспирисана песмом Добрице Ерића

Фото: Србска ношња; Википедија