Време љубави се рађа.
Изненадити цео свемир,
И све људе са количином
Љубави коју можемо поделити,
И са снагом из себе,
Која ће прерасти све нас заједно.

Време ситних препирки о имању
И постојању је време које се заборавља
,док време подршке, пажње и разумевања
Је оно које вечно одјекује
Не би смо знали где је дом
да нема наших мајки и њихових.

Не бисмо знали шта је срећа
Да нам се мајка није осмехнула
Кад нас је угледала.
Отац је мајчина десна рука
И једино тако постоји уз нас

У супротном није отац него странац,
И неко ко нас учи страховању.
Пут из којег ничемо,
Не бирамо, али једино идемо даље
Ако га прихватимо и заволимо.

Мајка је пут настанка.
Није касно научити се срећи у опстанку,
није касно схватити да мајка увек воли,
пружити ту љубав назад и око себе
значи није касно радовати се.

Фото: Стојанка, мајка Кнежепољка; Википедија