Јоване, од грома сине, Богослове,
најмилији Христов храбри учениче!
Шта времена мисле, шта будући слове?
Кажи шта је љубав, светли мучениче!
.
Твоје име добих датумом рођења,
иако те не знам, дух твој срцем волим!
Да ли има тајне у тих одређења,
или горку памет умишљам да солим?
.
Молим те помози све да јасно схватим,
зашто сам на земљи и које је време?
Да л пророчких речи песмом да се латим
ил’ тумачим твоје остављено бреме?
.
Шта представља ор’о који небом лети?
Ко су старешине около престола?
Да ли та питања постављамо смети?
Где ли су кључеви од небеских кола?
.
Да ли Србски народ имаће улогу
у последње време, у тај тешки часак?
Да ли довољно се Срби моле Богу?
Да ли отплатише свога греха данак?
.
Усмери и води, уз Божију помоћ,
моје слабе кроке, моје мисли тешке!
По најцрњем мраку засветли у поноћ,
води моју руку да не пише грешке!

Фото: Свети Јован Богослов; Википедија